(pdf
2.52 MB)
SLIKE
SA OTVARANJA
|
U Arhivu Srbije i Crne Gore 29. oktobra 2008. godine, u prisustvu brojnih
visokih zvanica, ambasadora Ruske Federacije, Japana, Ukrajine, Irana i Hrvatske,
predstavnika naučnih, kulturnih i drugih
institucija, otvorena je izložba arhivskih dokumenata Jugoslavija u međunarodnim
odnosima 1918-1992. Na izložbi je govorio Miladin Milošević v.d. direktora i
gospodin Nebojša Bradić, ministar kulture u vladi Republike Srbije, koji je i
otvorio izložbu.
U svom obraćanju gospodin Milošević je naglasio „... Kulturno blago u vidu
arhivskih dokumenata koje je u nadležnosti našeg Arhiva, pruža mogućnosti, skoro
bezmernih saznanja o brojnim pitanjima iz istorije jugoslovenske države. I ne
samo nje. Obilje tema i stalna želja i potreba za novim saznanjima o našoj
prošlosti, samo su neki od razloga, da se Arhiv pojavi pred stručnom i širom
javnošću sa novom izložbom arhivskih dokumenata. Ovog puta opredelili smo se za
temu iz spoljne politike pod nazivom „Jugoslavija u međunarodnim odnosima
1918-1992.“ Vremenski okvir omeđen godinom stvaranja jugoslovenske države i
godinom kada je ta država otišla u istoriju.
Tema koja će zbog značaja i složenosti, uveren sam, sve više buditi interes kod
istoričara – naučnih radnika. Tim pre kada imamo u vidu činjenicu da u našoj
istoriografiji nemamo celovito obrađenu i napisanu istoriju spoljne politike
Jugoslavije – bilo Kraljevine, bilo Republike. Nemamo takvu istoriju ni za
Kraljevinu Srbiju.
Ohrabruju prijavljene teme i započeta istraživanja u našem Arhivu, upravo na
temu spoljne politike Jugoslavije. Za očekivati je da naredne generacije
istoričara i drugih naučnih radnika, uskoro podare našoj javnosti jednu takvu
istoriju. Kada kažem istoričara – naučnih radnika, teme ne mislim da je to
njihovo ekskluzivno pravo, već iz razloga što su oni, pre svih pozvani da kroz
svoju naučnost – poštujući naučni metod i kritičko mišljenje – saopšte istinu o
prošlosti.
Arhiv sa svoje strane i preko ovakvih izložbi, doprinosi širenju određenih
saznanja o prošlosti.
Autori izložbe, istoričari – arhivisti Dušan Jončić i dr Gojko Malović nastojali
su da u okviru 22 celine sa 302 dokumenta, koliko to jedna ovakva izložbena
postavka dozvoljava, pokažu Jugoslaviju u međunarodnim odnosima, time i njenu
diplomatiju. Diplomatiju koju je u nešto više od 73 godine dugoj istoriji
jugoslovenske države, vodilo 23 ličnosti u funkciji ministara inostranih
poslova. U Kraljevini Jugoslaviji 12 u Republici 11 ministara, uz napomenu da je
poslednji ministar inostranih poslova u vladi Kraljevine Jugoslavije, bio i prvi
ministar inostranih poslova u vladi Demokratske Federativne Jugoslavije.
Kraljevina Jugoslavija imala je diplomatske odnose sa blizu 40 država – skoro
svim evropskim i 8 vanevropskih. SFRJ je osamdesetih godina, u vreme njenog
liderstva u pokretu nesvrstanih imala diplomatske odnose sa preko 130 država.
Kraljevinu SHS prva je priznala Norveška pa SAD, Grčka, Švajcarska,
Čehoslovačka...a poslednja država koja je priznala bio je SSSR.
Novu vlast u Jugoslaviji nakon II svetskog rata, među prvima su priznale SSSR,
Velika Britanija, SAD i Francuska.
Ovo su samo neke od pojedinosti koje se odnose na temu izložbe koju
preporučujemo za za razgledanje“.
Ministar kulture u Vladi Republike Srbije gospodin Nebojša Bradić, u svom
obraćanju osvrnuo se
na značaj Arhiva naglašavajući neophodnost da se reši njegov status i naziv,
pitanja koja će Ministarstvo kulture ubrzo pokrenuti radi njihovog rešavanja.
|
